Hleb u narodnoj magiji balkanskih Slovena

Posted on septembar 9, 2011

Rate This

Apstrakt. Van svoje pragmatike funkcije hleb u tradicionalnoj kulturi balkanskih
Slovena ima i ritualnu, gde se on više ne opaža kao predmet, već kao znak. U
uslovima magijske komunikacije uvedeni su dodatni zahtevi koji se odnose na
pripremu hleba. Oni se tiču kako izbora osoba koje mogu pripremiti hleb, tako i
izbora brašna, načina mešenja i pečenja hleba, vremena kada se to obavlja i
prostora gde se sve to može obaviti.

U ovom radu razmatrana su dva aspekta sudelovanja hleba u magijskom
ponašanju. U jednom se njime uspostavlja uzajamna veza između čoveka i nečiste
sile od koje se traži naklonost ili pomoć. Taj cilj ostvaruje se tako što čovek, naješće
preko odgovarajućeg posrednika, daruje hleb nečistoj sili (vilama, umi, đavolu).
Htonički karakter ovih bića potvrđuju dodatni elementi darivanja, kao što su: med,
vino, sveća, kao i čest zahtev da hleb bude presan.

U drugom aspektu hleb se javlja kao posebno magijsko (čarobno) sredstvo, koje u
sebi sadrži neke elemente za koje se veruje da mogu delovati u korist onoga koji taj
hleb upotrebi. Nekad je dovoljno da se takav hleb pripremi (uz posebnu proceduru)
u „jako“ ili „sakralno“ vreme, kao što je božićno, ili u vreme pomračenja sunca, a
nekad se priprema uz dodatak krvi praseta zaklanog na Božić ili petla na Sv. Iliju,
ili mleka majke i ćerke koje u isto vreme doje decu itd. Ovakav hleb se koristio kao
zaštita od nečiste sile (demona bolesti), kao i u ljubavnoj magiji. U ovom drugom
slučaju naješće je spravljan hleb s rupom u sredini („šupalj kolačić“).

Ključne reči: hleb, magija, Južni Sloveni, narodna kultura

Hleb kao ritualni predmet sastavni je deo mnogobrojnih obreda u narodnoj kulturi
balkanskih Slovena. O tome svedoče i reči Dimitra Marinova:“Obred bez hljab ne e
obred; religiozen obred, kak“vto i da e bil toj, bez hljab ne može da b“de“.[1]I zaista, on je
sastavni deo obreda vezanih za rođenje deteta, za ženidbu ili udaju, za posmrtni kult, za
kućnu i seosku slavu, za godišnje praznike, za krizne situacije.

Hleb može izražavati višestruki simbolizam. Prvo na osnovu elemenata koji ga čine -
brašna, soli, vode, kod kiselog hleba još i kvasca. Zatim na osnovu procesa dobijanja:
kvašenje, mešanje, pritiskanje, odlaganje, fermentiranje, pečenje (ubacivanje u vatru -
vađenje); po obliku – okrugao, uvijen, krstolik, šupalj, antropomorfan, zoomorfan; po
vremenu kada se priprema – uoči praznika, po rođenju deteta, na svadbi, sahrani, u gluvo
doba, posle zalaska sunca, za vreme punog meseca, za vreme pomračenja sunca ili
meseca, u određeni dan; po mestu pripreme – u vodenici, u kući, na otvorenom prostoru.
U pripremi hlebova za magijsku upotrebu često moraju biti poštovani i neki drugi
zahtevi, kao što su: da se uzme prvo brašno iz nove vodenice, da brašno bude iz vodenice
koja melje na levo, da se proseje na situ naopako okrenutom, da se sito u sejanju drži iza
leđa, da se brašno donese iz više kuća, da hleb bude osušen na suncu a ne ispečen itd.
Postupkom mešenja i pečenja hleba brašno (testo) za kratko vreme iz amorfnog stanja
prelazi u željeni oblik, iz presnog u kiselo, iz nepostojanog u postojano, ime na
simboličkom planu može biti iskazana konkretizacija ideje o ponavljanju rađanja,
umiranja i vaskrsavanja. Verovanje da nije dobro za kuću ako ostane bez kvasca (soli i
sirćeta)[2] može se tumačiti da se preko ovih elemenata uspostavljala stalna veza s umrlim
precima, koji osiguravaju potomstvo porodici i njeno bogatstvo. Na ostrvu Hvaru se
verovalo kada se u kući pravi hleb da se tada oko kuće vrte zli duhovi. Da ne bi naškodili
malom detetu stavljali su mu u povoj malo testa pre nego što stave hleb da se peče, a
takođe i malo toplog pečenog hleba kada se izvadi iz peći[3]. Kiseli hleb izvađen iz
vrućeg pepela (= s one strane vatre, dole) mogao je biti shvaćen kao dar onostranog sveta
a time i njegov reprezent. Otuda, verovatno i mogućnost da hleb u određenim
slučajevima može služiti kao amajlija ili kao njen deo. Tako, u Ljuboviji (Srbija),
amajlija je pravljena od vučjeg zuba, dlaka životinja, tamnjana, tisovine i komadića
hleba.[4] U Bosni i Hercegovini ako je bilo nužno izneti dete iz kuće posle zalaska sunca,
da mu ne bi naudile zle sile pored njega su stavljali luč i komadić hleba[5]. Na ostrvu
Hvaru se verovalo da detetu treba staviti u povoj komadić hleba kao sigurno sredstvo
koje će ga štititi od uricanja[6], a u selima oko Ohrida u Makedoniji ljudi su stavljali u
nedra malo hleba kada uveče izlaze van kuće, da ne bi „nagazili“ na demone (džine)[7].
U narodnoj magiji hlebom se uspostavlja ravnoteža između čoveka i nevidljivih sila koje
ugrožavaju njegov život ili on služi kao čarobno sredstvo za ostvarivanje ljudskih
namera. Prva funkcija naješće se ostvaruje darivanjem hleba, a druga se zasniva na
mogućnosti da hleb može prenositi neka svojstva za koja se smatra da mogu delovati na
onoga koji dođe u dodir s njim.